ПБ

Писмo Mиjaлку Рaсничкoм

Здраво живо баје Мијалко!

Е, виде ли? Беше му, пројдоше и првомајсћити празници. Тија неколко дна се народ одмори, испуцаше се, извеселише кој колко је могл, а највише се израдуваше тија мпадити и децата, иако не знају зашто је бил тија  празник.

Ишао неки ноп да се купа, па крај извора заборавио мантију и капу с једном књигом. Ту наиђе један сељак, спази заборављене ствари, па више од шале обуче мантију и натуче капу на главу. Онда приђе извору да се у воду огледа: "Бре, па ја сам си поп, као и други попови!" - узвикну он угледавши свој лик у води. Затим почне гласно да размишља: "Што би и ја бил поп! Ете, село Басара бш си нема попа, а ја сам си тамн истинсћи поп".

Један од најпознатијих хајдучких четовођа из овога краја био је Стојан Стефановић - Дубанћа, у народу познатији као Стојан Ореовачки. Ореовачки зато што потиче из села Ореовица.

Био је ожењен ћерком Јоце из истог села, али име његове супруге није познато. Имао је и ћерку Милку, која је са њим четовала и хајдуковала и, како се прича, била најбољи стрелац у дружини.

До средине прошлог века у Пироту и његовој околини медицинска служба готово да није постојала. Лекара и апотекара није било. Они који су са стране повремено долазили, били су од велике помоћи становништву. Стање се није много поправило све до ослобођења од Турака.